Fondaciji se pridružio 2006. godine. Do 2019. godine bio je koordinator antikorupcijskog programa, a potom i programski direktor do marta 2021. U svom radu posebno je bio posvećen temama finansiranja političkih partija, slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja, transparentnosti budžeta, javnih nabavki i odgovornosti javnih preduzeća.

Samostalno ili kao član istraživačkih timova sproveo je nekoliko istraživanja i analiza u oblasti borbe protiv korupcije posvećenih korupciji u javnim nabavkama, politizaciji javnih preduzeća, finansiranju političkih stranaka i izbornih kampanja i sukobu interesa. Autor je brojnih članaka u ovoj oblasti. Radio je na uspostavljanju i jačanju Koalicije za nadzor javnih finansija i drugih inicijativa građanskog društva u zemlji i regionu. Vodi međunarodni projekat Balkan Tender Watch, podržan od strane Evropske unije, posvećen jačanju antikorupcijskih organizacija građanskog društva na Zapadnom Balkanu u oblasti javnih nabavki. Bio je posmatrač nekoliko izbora u Srbiji i inostranstvu.

Prethodno je radio u Centru za slobodne izbore i demokratiju na programima posvećenim finansiranju političkih partija, lokalnoj samoupravi i praćenju izbora. Pohađao je programe i radio kao demonstrator u Beogradskoj otvorenoj školi. Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu i specijalizovao se na Diplomatskoj akademiji Ministarstva spoljnih poslova Srbije i Crne Gore.

Vodi program Životna sredina i klimatska pravda koji je posvećen očuvanju životne sredine u javnom interesu svih građana Srbije, izgradnji kulture odgovornosti i razvoju i sprovođenju transparentnih, održivih i odgovornih politika i praksi u ovoj oblasti.

Tokom svog rada u Fondaciji Radmila je bila angažovana na obrazovnim temama i programima (visoko obrazovanje, unapređenje kvaliteta nastave engleskog jezika, debatni program i drugi). Od početka je bila uključena i u razvoj civilnog društva, podržavajući građanski aktivizam usmeren na razvoj i očuvanje demokratije u Srbiji, kao i očuvanje javnog prostora za negovanje vrednosti pluralizma. Dugi niz godina je vodila East East: Partnership Beyond Borders Program posvećen povezivanju građanskih i akademskih aktera i stvaranju prekograničnih partnerstava u brojnim tematskim oblastima, kako u regionu Zapadnog Balkana tako i u širem međunarodnom prostoru. Osim sa udruženjima građana opšteg (demokratskog) profila, Radmila radi i sa akterima nezavisne umetničke/kulturne scene koji su društveno angažovani i aktivno doprinose razvoju demokratskog društva.

Od početka svog rada u Fondaciji razvijala je i vodila brojne inicijative i učestvovala u izradi analiza i studija u oblasti visokog obrazovanja, kao i u svim programima u kojima je aktivna.

Vodi program Socijalna i ekonomska pravda, koji je posvećen razvijanju demokratskih politika i praksi usmerenih na jačanje poštovanja ekonomskih i socijalnih prava, usvajanje pravednijih politika razvoja, smanjivanje nejednakosti i demokratizaciju tržišta.

Tokom rada u Fondaciji razvijao je i učestvovao u brojnim istraživanjima javnih politika, inicijativama javnog zagovaranja i upravljao programima Fondacije posvećenim demokratizaciji, održivom razvoju i evropskim integracijama. Autor je i urednik brojnih studija javnih politika, a bio je i jedan od autora i ko-urednik serije istraživanja – „Evropeizacija Srbije“ koju je Fondacija pokrenula 2006. godine, a koja je okupljala grupu od preko 30 istraživača i organizacija. Predstavljao je Fondaciju, kao i mreže organizacija civilnog društva u domaćim i međunarodnim mrežama i inicijativama, uključujući UN Network on Sustainable Development Indicators koja je bila posvećena razvoju globalnih indikatora za praćenje UN ciljeva održivog razvoja.

Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka na odseku za međunarodne odnose, gde je stekao i MA diplomu. Učestovovao je na nekoliko međunarodnih akademskih istraživanja, bio je i saradnik na Fakultetu političkih nauka, predsednik univerzitetske debatne mreže Otvorena komunikacija, Univerziteta u Beogradu i direktor Centra za primenjene evropske studije, nezavisnog think-tanka posvećenog istraživanju javnih politika Srbije u kontekstu evropskih integracija.

Radi na programu Socijalna i ekonomska pravda. Razvija programe unapređivanja pristupa obrazovanju – inkluzivno i interkulturalno obrazovanje i radi na programima i projektima koji unapređuju aktivizam i učešće roditelja, nastavnika i učenika u obrazovanju.

U saradnji sa UNICEF-om radi na uspostavljanju intersektorskog servisa rane intervencije za podršku deci pod rizikom od razvojnog kašnjenja. Uključena je u sekundarne analize PISA 2018. testiranja koje obezbeđuju podatke za poboljšanje kvaliteta obrazovanja. Vodi projekat unapređenja pristupa i kvaliteta nastave na daljinu. Učestvuje u regionalnom projektu demokratizacije kroz energetsku održivost škola.

Posvećeni rad sa partnerima na inkluzivnim obrazovnim politikama od 2005. doveo je do usvajanja inkluzivnih obrazovnih politika 2009. koje se od tada unapređuju. Radila je na osnivanju Nacionalne asocijacije roditelja i nastavnika (2017.) i preko 70 klubova roditelja i nastavnika u 10 gradova u Srbiji. Prethodnih godina, koordinirala je Program za mlade koji je osnaživao omladinske organizacije, bavila se temama prevencije nasilja, osnaživanjem i inkluzijom Roma, žena i izbeglica.

Tatjana je obrazovni stručnjak. Diplomirala je na Filozofskom fakultetu u Beogradu i ima Master diplomu Multidisciplinarnih studija obrazovnih politika, Univerziteta u Beogradu. Završila je on-line kurs na Teachers College, Columbia University – evaluacija projekata u obrazovanju. Ko-autor je i izdavač publikacija u oblasti omladinskih politika, inkluzivnog obrazovanja, interkulturalnog obrazovanja, participacije roditelja i nastavnika u obrazovanju.

Angažovana je na programu Socijalne i ekonomske pravde. U Fondaciji od 1997. godine bavila se mnogim temama, ali je u kontinuitetu, a i sada prevashodno angažovana na socijalnoj inkluziji Roma i Romkinja sa akcentom na pristup pravima, razvijanje i sprovođenje praktičnih inkluzivnih politika i participaciju romske zajednice u ovim procesima. Najviše se bavi razvojem romskog građanskog društva i romskog pokreta, kao i mobilizacijom romske zajednice i uključivanjem mladih u procese donošenja odluka od interesa za romsku zajednicu. Kao predstavnik Fondacije aktivna je na uspostavljanju i razvijanju Evropskog romskog instituta za umetnost i kulturu u Srbiji.

Inicirala je i doprinela razvijanju programa i projekata usmerenih na unapređivanje jednakosti i pravednosti javnih politika, a takođe je vodila ili učestvovala u mnogim istraživanjima i izradi policy studija koje su se bavile položajem romske zajednice.

Pre dolaska u Fondaciju radila je kao pedagog u predškolskom obrazovanju, učestvovala u razvijanju UNICEF-ovih psiho-socijalnih programa i programa nenasilne komunikacije, i vodila seminare za praktičare u obrazovanju širom Srbije. Urednica je i ko-autorka više policy studija, priručnika za nastavnike i nagrađivanih slikovnica za decu. Diplomirala je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Angažovana na programu Socijalna i ekonomska pravda. Od 2009. godine u Fondaciji je vodila program Javne politike i lokalni razvoj, a od 2014. god. program Etničke manjine. Program je bio usmeren na integraciju pripadnika etničkih manjina unapređenjem prava i položaja manjinskih zajednica i zastupanjem vrednosti i praksi interkulturalizma. Realizujući ove programe, ostvarila je čvrstu saradnju sa brojnim organizacijama civilnog društva i relevantnim lokalnim i nacionalnim institucijama i učestvovala u razvijanju javnih politika u pomenutim oblastima. Poslednjih godina njen neposredan angažman se sve više fokusira na pitanje socijalnog i ekonomskog položaja žena, posebno onih koje dolaze iz osetljivih grupa. Pre dolaska u Fondaciju, radila je u prominentnim organizacijama civilnog društva. Boreći se za temeljne demokratske vrednosti poput jednakosti, istih prava i mogućnosti za sve, inkluzije i integracije, u Građanskim inicijativama i u Helsinškom odboru za ljudska prava u Srbiji stekla je veliko iskustvo u oblasti ljudskih i manjinskih prava, unapređenja položaja Roma, razvojnim pitanjima, pitanjima upravljanja u više-etničkim sredinama, lokalnog aktivizma kao i razvoja civilnog društva.

Diplomirala je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Tokom svoje profesionalne karijere, doprinela je kreiranju istraživanja, policy dokumenata i publikacija u oblastima kojima se bavila. Kao sertifikovani trener u oblasti ljudskih i manjinskih prava i javnog zastupanja, ima veliko iskustvo u dizajniranju i realizaciji treninga.

Radi na programu Životna sredina i klimatska pravda. U Fondaciji za otvoreno društvo, Srbija je od 2004. godine. Njegova osnovna odgovornost bila su ljudska prava, anti-diskriminacija i reforma pravosuđa. Osim toga, bavio se reformom javne uprave, borbom protiv korupcije i odgovornošću, suočavanjem s prošlošću, reformom medija, migrantskom krizom, temama vezanim za LGBT itd. Mihajlo je doprinosio različitim istraživanjima, izveštajima i publikacijama kao autor, istraživač i urednik.

Trenutno je prevashodno angažovan na jačanju nezavisnosti i odgovornosti pravosuđa, administriranju donacija koje je podržao tematski program Fondacija za otvoreno društvo – Javno zdravlje, praćenju tematike vezane za izbeglice/migrante, te asistiranju izvršnom direktoru u kreiranju različitih internih pravnih dokumenata.

Pre angažmana u Fondaciji radio je u advokatskoj kancelariji, Helsinškom odboru za ljudska prava u Srbiji i Katoličkoj službi za pomoć, Srbija (Catholic Relief Services - CRS). Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Kao stipendista Public Interest Law Initiative (PILI) proveo je godinu dana na Pravnom fakultetu Kolumbija u Njujorku i stažirao u sedištu Međunarodnog komiteta spasa (International Rescue Committee - IRC) u Njujorku.

Radi na programima Životna sredina i klimatska pravda i Digitalna straža. Od 2001. godine bavi se informacionim pravom i temama poput offline i online slobode izražavanja, prava na privatnost, slobodnog pristup informacija, tajnosti podataka, bezbednosti podataka, upravljanja internetom.

Pre dolaska u Fondaciju bila je pomoćnica generalnog sekretara Službe Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i više od 10 godina bila je zadužena za normativu (priprema i unapređenje propisa koji uređuju oblasti slobodnog pristupa informacijama i zaštite podataka o ličnosti), pravna pitanja, kao i saradnju – domaću i međunarodnu. Bila je koordinatorka Odseka za slobodu medija Misije OEBS u Srbiji (i Crnoj Gori) i saradnica u Komitetu pravnika za ljudska prava.

Diplomirala je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Kao stipendistkinja DiploFoundation završila je Master iz savremene diplomatije na Univerzitetu Malte, a kao Chevening stipendistkinja završila je Master iz prava na Univerzitetu u Lidsu (Leeds, UK). Od 2012. do 2020. je izabrana za članicu Biroa Savetodavnog komiteta Konvencije Saveta Evrope o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu podataka o ličnosti. Bila je kandidatkinja preko sto udruženja građana za poverenicu za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti 2019. godine.

Angažovan na dva programa Fondacije – Životna sredina i klimatska pravda i Digitalna straža. Po vokaciji je diplomirani pravnik. Deo tima Fondacije za otvoreno društvo postao je 2013. godine.

Čvrsto verujući u geslo „ako je korupcija bolest, transparentnost je ključni deo njenog lečenja” od samog dolaska u Fondaciju, u okviru rada antikorupcijskog programa, aktivno je posvećen odbrani i unapređenju prava na slobodan pristup informacijama, kao i povećanju opšteg nivoa transparentnosti, odgovornosti i integriteta u raspolaganju javnim sredstvima. U fokusu rada su mu efektivnost postojećih antikorupcijskih mehanizama u Republici Srbiji, aktivnosti usmerene na uspostavljanje efikasnog i efektivnog sistema javnih nabavki, kao i unapređenje svesti i znanja o zaštiti podataka o ličnosti, posebno u digitalnom okruženju.

Kao deo tima Fondacije radi na realizaciji regionalnog projekta, Balkan Tender Watch, koji podržava Evropska unije, a koji za cilj ima širenje i osnaživanje antikorupcijske zajednice u oblasti javnih nabavki u zemljama Zapadnog Balkana.

Angažovana je na programu Socijalne i ekonomske pravde. U Fondaciji od 2021. godine. U okviru saradnje pokreta Opre Roma Srbija (ORS) i Fondacije bavila se temama strateškog planiranja, istraživanja i javnog zagovaranja sa akcentom na kreiranju strategija političkog uključivanja Roma i Romkinja, vođenje tima istraživača u sprovođenju relevantnih istraživanja i kreiranje predloga javnih politika ka uključivanju romske zajednice u političko donošenje odluka i razvoju demokratije. U prošlosti doprinela razvijanju inicijativa usmerenih na romsku zajednicu, njeno uključivanje i samoorganizovanje. Vodila i učestvovala u mnogim istraživanjima i izradi policy dokumenata koje su se bavile položajem romske zajednice u okviru pokreta.

Pre dolaska u Fondaciju radila je kao psihološki asistent u srednjoj školi, stručni savetnik, saradnik u Odboru za ljudska prava, menadžer istraživačkog tima u pokretu ORS, učestvovala I sprovodila inicijative u okviru UNDP-a vezane za romsku zajednicu, i pohađala seminare i konferencije širom Srbije na temu marginalizovanih grupa i psihologije. Diplomirala je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Nišu, stečeno zvanje psiholog.

Pravnik po obrazovanju. Primarni profesionalni fokus i akademsko interesovanje usmereni na proučavanje odnosa modernog društva i novih tehnologija.

Docent na Katedri za organizaciju poslovnih sistema Fakulteta organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu. Suosnivač SHARE fondacije koja je okupila multidisciplinarni istraživački i zagovarački tim, bori se za javni interes u sferi digitalnih prava, prava na privatnost, slobode govora, bezbednosti i otvorenog pristupa znanju.

Pravni fakultet Univerziteta u Pitsburgu upisao 2006. i stekao diplomu LL.M. (mastera pravnih nauka) u oblasti međunarodnog privrednog prava. Radio kao pripravnik u advokatskoj kancelariji Karanović & Nikolić, vodećoj kancelariji za privredno pravo na Zapadnom Balkanu. Tokom 2010. i 2012. godine sarađivao sa Berkmanovim centrom za Internet i društvo na Harvard univerzitetu kao gostujući istraživač. Doktorsku disertaciju na temu Sukob zakona i nadležnosti koji proizlazi iz povrede reputacije putem Interneta odbranio je 2016. godine na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Tokom 22-ogodišnje karijere, radila je na radiju, u štampanim medijima i različitim TV produkcijama, u mnogim medijskim kućama i izdanjima. Bavi se većim brojem tema, ali je primarno fokusirana na pitanje slobode medija, medijsku etiku, unutrašnju politiku, pitanja rodne ravnopravnosti i manjinskih prava.

Trenutno radi u agenciji FoNet, nedeljniku Vreme i portalu Cenzolovka, ali je takođe angažovana i kao predavačica na medijskim treninzima u više domaćih i međunarodnih organizacija i institucija, odnosno kao medijska analitičarka.

Od 2011, Tamara je članica Komisije za žalbe Saveta za štampu (s pauzom od jula 2018. do aprila 2019). Pet godina radi na monitoringu srpskih nacionalnih dnevnih listova i njihovih profesionalnih standarda.

Članica je upravnog odbora organizacije CRTA.

Dobitnica je nagrade "Jug Grizelj" za novinarsku izuzetnost (2015), priznanja za OEBS-ovu ličnost godine u oblasti medija (2016), i nagrade "Osvajanje slobode" (2017).

Studirala je istoriju umetnosti na Beogradskom univerzitetu.

Prodekanica i redovna profesorka na Pravnom Fakultetu Univerziteta Union u Beogradu, pridružena naučna istraživačica Centra za etiku i pravo u biomedicini Centralnoevropskog univerziteta u Budimpešti (CEU) i članica upravnog odbora Evropske organizacije za javno pravo. Diplomirala je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, magistrirala i doktorirala na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti iz oblasti uporednog ustavnog prava, a postdoktorsko istraživanje na temu ustavnog sudstva završila na Pravnom fakultetu Univerziteta u Njujorku (NYU School of Law).

Dobitnica je Fulbrajtove stipendije; usavršavala se na pravnim fakultetima Univerziteta u Njujorku, Univerziteta Džordž Vašington i Univerziteta Brigam Jang u SAD, kao i na Institutu Aser u Hagu. Bila je gostujuća profesorka na univerzitetima u Nemačkoj, Švajcarskoj, Portugalu, Mađarskoj i Hrvatskoj. Karijeru je započela u Saveznom ministarstvu pravde bivše SFRJ (1986-1994), radila je u Institutu za ustavnu i zakonodavnu praksu pri OSI i CEU u Budimpešti (1995-2001), a bila je diplomata i konzul u Mađarskoj (2001-2005), kao i koordinator istraživanja u Centru za ljudska prava CEU (2005-2006).

Položila je pravosudni ispit, istupala je kao amicus curiae pred Ustavnim sudom Srbije i kao veštak u međunarodnoj investicionoj arbitraži pod okriljem Stalnog arbitražnog suda u Hagu. Od 2008. do 2012. bila je član Komisije za pomilovanje. Autorka je brojnih radova objavljenih na srpskom i engleskom jeziku u oblasti ustavnog prava, evropskog ustavnog prava, ljudskih prava i bioetike. Osim engleskog, aktivno govori mađarski jezik i ima pasivno znanje francuskog jezika.

Vanredni profesor na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Diplomirao na Univerzitetu u Beogradu i magistrirao na London School of Economics and Political Science i Science Po u Parizu. Dvogodišnji postdoktorat završio kao stipendista Marie Curie na Univerzitetu u Bristolu. Bavi se istraživanjem upravljanja (ne)bezbednošću tokom kriza sa geografskim fokusom na Zapadni Balkan, Evropsku uniju, Bliski Istok i Afrički Rog.

Od 2012. godine kourednik Časopisa za regionalnu bezbednost. Predsednik upravnog odbora Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. Kopredsednik Studijske grupe za regionalnu stabilnost u Jugoistočnoj Evropi na PfP Konzorcijumu akademija odbrane i instituta za bezbednosne studije i osnivač akademskog dela Beogradskog bezbednosnog foruma.

Predsednik upravnog odbora Centra za evropske politike – CEP, beogradske think tank organizacije.
Od 2017. član Balkans in Europe Policy Advisory Group (BiEPAG), regionalne grupe za javno zagovaranje i unapređenje procesa pridruživanja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji.

Radio u Kancelariji za evropske integracije Vlade Srbije od njenog osnivanja 2004, a od 2005. obavljao i funkciju zamenika direktora Kancelarije. Bio je član Pregovaračkog tima za pristupanje Republike Srbije Evropskoj uniji zadužen za pitanja u vezi sa ispunjavanjem političkih kriterijuma za pristupanje EU i Poglavljem 23 - Pravosuđe i osnovna prava i 24 - Pravda, sloboda i bezbednost. Jedan je od vodećih autoriteta u oblasti evropskih integracija i regionalne saradnje u Srbiji.

Diplomirao na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu, Odsek za međunarodne odnose. Magistrirao na Univerzitetu u Gracu, na Pravnom fakultet Karl-Francens, Odsek za evropske integracije i regionalizam.