VEST
Radi se o EU, a ne o proširenju na Zapadni Balkan: javno mnjenje u Francuskoj o clanstvu država Zapadnog Balkana u EU
Pitanje da li države Zapadnog Balkana treba da udu u EU ili ne postalo je jedna od glavnih tema politickih debata u Francuskoj. Privremeni stav francuske vlade da se protivi daljem proširenju EU ostavio je dubok trag na rasprave o proširenju EU u Francuskoj kao i u široj Evropskoj uniji. U kojoj meri ove rasprave na visokom nivou o proširenju EU na Zapadni Balkan odražavaju mišljenja stanovnika Francuske? Studija Instituta za evropske politike Fondacija za otvoreno pitanje traži odgovore na ova pitanja.
Ova studija pokazuje da većina ljudi u Francuskoj ima prilično latentne stavove prema proširenju EU na Zapadni Balkan. Za većinu, ovo pitanje nije toliko značajno. Tri od četiri osobe u Francuskoj veruje da ne bi mnogo, ili ne bi uopšte, uticalo na njihove živote ako bi se Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija pridružile EU. Iako je protivljenje daljem proširenju EU široko rasprostranjeno u francuskoj javnosti, to zasićenje proširenjem je uglavnom rezultat širih briga u pogledu evropskog jedinstva, ocene prethodnih rundi proširenja, budućnosti EU i, u određenoj meri, uloge Francuske u svemu tome.
S obzirom na mali značaj koje francusko biračko telo pridaje ovom pitanju, malo je verovatno da bi nastavak procesa proširenja na Zapadni Balkan imao značajan uticaj na generalnu unutrašnju politiku Francuske i posebno na izborni proces. Strah da bi francuska vlada mogla da bude kažnjena od strane biračkog tela zbog nastavka proširenja je prema ovom istraživanju neosnovan. U poređenju sa nesrazmernim protivljenjem ispitanika integraciji Turske u EU, pitanje pridruživanja država Zapadnog Balkana EU je od malog značaja. To ne znači da kreatori politike ne treba da vode računa da ne dođe do stvaranja osećaja obespravljenosti. U stvari, oni treba posebno da paze da osiguraju da ovaj proces ne pojača osećaj nepoverenja (u EU) i nedostatka kontrole.
Ova studija zaključuje da su u Francuskoj podrška ili protivljenje proširenju na Zapadni Balkan u najvećoj meri povezani sa ocenama generalnog stanja EU, osećajem političke kontrole i zastupljenosti interesa u uniji i prethodnim rundama proširenja EU više nego sa specifičnim brigama zbog integracije država Zapadnog Balkana u EU. Iako i pružaoci podrške i protivnici navode slične specifične brige—na primer, ekonomski uticaj proširenja EU na Zapadni Balkan, migracija radne snage i poslova u Francuskoj, kao i demokratski razvoj regiona i mir i stabilnost u čitavoj Evropi— oni se u osnovi razlikuju u svojoj proceni sposobnosti EU da se izbori sa ovim izazovima.
Studiju možete preuzeti ovde.